Iz kataloga 16. Bijenala “U svetlosti Milene”, galerija Milene Pavlović Barilli , Novembar 2017

 

Krilata bića Mileninih vizija,tekst Ana Milošević (selektorka bijenala)

(…) Nije ni malo iznenađujuće da se u složenom, eruditskom i filozofski orijentisanom umetničkom opusu Natalije Simeonović mogu naći mnoge tačke preklapanja sa simboličkim konceptima koji su zaokupljali i Milenu Pavlović Barilli. Preispitivanjem sveta, pamćenja i znanja, društvene stvarnosti, sopstva – kod Natalije je zasnovano na konstantnoj naizmeničnoj dekonstrukciji/sintezi dinamički shvaćenih parova suprotnosti – značenjskih i likovnih. Dijalog dve umetnice intenzivan je i slojevit, ponekad vidljiv samo oku posvećenog u tajne nekog drevnog, za nas danas zaboravljenog znanja. (…)

1. Kada ste shvatili da ste umetnik u duši i po Vašem mišljenju po čemu su umetnici posebni?

To je verovatno jedina konstanta u mom životu, jer sam od malih nogu znala da ću biti slikarka. Bila sam vrlo povučeno dete, pa je crtež bio glavni medijator između mene i spoljnog sveta i način kojim  sam izražavala emocije i razmišljanja.

Po mom mišljenju , umetnici su posebni po svojoj specifičnoj osetljivosti i sposobnosti da umreže  različite sfere i discipline životnog iskustva i saznanja  putem stvaranja umetničkog dela.

2. Da li smatrate da ste doneli pravu odluku kada ste izabrali zanimanje?

Da, nikad se nisam pokajala.

3. Da niste umetnica šta bi ste bili?

Sećam se da sam razmišljala da upišem arheologiju u slučaju da ne prođem prijemni za Fakultet likovnih umetnosti. Vođena radoznalošću svojih roditelja svaki odmor u detinjstvu je podrazumevao i obilazak nekog značajnog arheološkog nalazišta ili antičkog grada. Vremenom je dečiji otpor prema „tom kamenju“ pretočen u fasciniranost različitim atrefaktima i zanimanjem o tome kako i zašto su oni nastali. Takođe sam uvek bila opčinjena lepotom i magijom nakita, pa je dizajniranje nakita potencijalno moglo da bude moja profesija.

4. Opišite u par rečenica uspone i padove koje ste preživeli u periodu školovanja?

Sve do studija škola mi je uvek išla lako, volela sam da učim, ali tako da uvek imam dovoljno vremena  i za druge aktivnosti. Studije su već druga tema i tu su me stigle razne blokade i krize koje je teško opisati u par rečenica. Bio je to spoj ličnih nesigurnosti i haotičnog vremena u kome smo studirali. Ipak usponi su nastupili na kasnijim godinama studiranja, pre svega kao rezultat većeg rada i posvećenosti. Najdraži period školovanja (ako tako mogu to da nazovem) mi je bio postdiplomski studijski boravak od 6 meseci u Firenci.

5.Koji je Vaš najveći uspeh?

Pojmu uspeha možemo da priđemo sa mnogo strana, danas nekako najviše aludira na socijalni status, ali bih ipak odgovor koncentrisala  oko teme  umetničke karijere.Mislim da neki veći uspeh tek predstoji, no zadovoljna sam izložbom “Drugo dva”(2013) koja bila deo mog doktorskog umetničkog projekta i njeno zaokruženje mi je bio bitan događaj.  Bitna i dinamična bila je i ova godina. Već prvi radovi novog  ciklusa “Lice – nekada moje” su  naišli na odličan prijem, usledile su brojne kolektivne  izložbe u zemlji, a po pozivu  i u inostranstvu (Milano, London). Naravno i učešće na XVI Bijenalu “U Svetlosti Milene” je bio jedan od važnijih događaja za mene ove godine.

6.Koja je to situacija koja je zapravo odgovor na ono “ko zna zašto je to dobro” Da li Vam se nekada u životu desilo nešto loše što se na kraju ispostavilo kao više nego dobro po Vas?

Naravno..mada je bilo i obrnuto, dobre situacije koje su se kasnije ispostavile  i kao loše! Ipak mislim da retko kada možemo sa sigurnošću da uvidimo do kraja šta je dobro ili loše po nas. Ali da odgovorim na pitanje. Da, dešavale su se takve situacije i to naročito u poslednje vreme. Naučila sam iz tih iskustava  da se koncentrišem na ono što mogu da uradim i da ne razmišljam toliko o tome šta je neizvodljivo ili kako sam nešto zamišljala da treba da bude. Na primer, trenutna nemogućnost da koristim atelje usled nekih okolnosti i problema  me je usmerila na druge medijume  što sam inače planirala ali nekako stalno odlagala, pa se tako jedna neprilika pretvorila u dobru priliku i inspiraciju za rad.

7. Kojom tehnikom najviše volite da izražavate svoju kreativnost?

Tehnika koju najradije koristim preko 20 godina je akrilik na platnu u kombinaciji sa akrilnim aerosol sprejom. Prošla sam različite faze koristeći ovu tehniku, od ekspresivnog načina rada pa sve do  kontrolisane  gotovo meditativne repeticije  motiva uz pomoć šablona. Poslednjih godinu dana radim prevashodno digitalne radove,  kao i  radove na papiru i kolaže, ali ću se svakako ponovo vratiti mojoj omiljenoj tehnici kada se budu stekli uslovi za to.

 

8. Recite nam više o digitalnoj štampi na platnu kao vidu izražavanja. Kakav je princip stvaranja na ovaj način i da li pruža određenu vrstu veće slobode realizovanja ideja?

Novi radovi su nastali su kao  kombinacija “analognog” kolaža  i fotografije  koje sam objedinila u digitalnoj formi, pa ih najviše mogu definisati  kao digitalne kolaže. Digitalna slika može da se reprodukuje na najrazličitijim materijalima.  Platno sam odabrala kao najbližu  sponu sa prethodnim radovima, mada planiram da uskoro isprobam i druge materijale i načine štampe.  Mogućnosti su nepregledne, a polje digitalnog me prevashodno interesuje kao mesto prožimanja  i kombinovanja  fotografije sa likovnim tehnikama koje sam do sada koristila.

 

9. U čast Milene Pavlović Barili bili ste jedna od umetnika koji su izlagali za njen rodjendan u njenoj rodnoj kući, danas Muzeju Milene Pavlović Barili u Požarevcu. Možemo li malo više čuti o inpiraciji za vaša dela? Kako Vi vidite umetnost Milene Pavlović Barili i šta je na Vas posebno uticalo u stvaranju dela kao što su “Soba sačuvanih iluzija” i “Autoportret sa merdevinama”?

Autoportret zauzima centralno mesto  u radovima Milene P. Barilli. Poziv ovogodišnje selektorke Ane Milošević  stigao je kada sam već počela da radim na ciklusu autoportreta pod nazivom “Lice- nekada moje”, pa nije bilo mnogo dileme da će to biti motiv i na mojim radovima za bijenale. Poseban izazov  je bila i tema  “Krilata bića Milenininh vizija” koju je Ana Milošević osmislila.  Nastojala sam da odgovorim na taj koncept u skladu sa svojim viđenjem Mileninih slika stvarajući istovremeno sponu i sa sopstvenom poetikom.  Svaki element kojim sam gradila slike počevši od formata, motiva (autoporterti), pa do simbola (ogledalo,krila,oblaci, merdevine) su “citati” Mileninih slika.Prevashodno me je zanimala priča iz  drugog plana tj.  iza vela metafizičke lepote slika (vidljivija u njenoj poeziji) u kojoj  se susrećemo sa Mileninim ispovestima i ličnom dramom, kao i kontekstom vremena u kome je živela. Tu nailazimo i na  “feminističku” dimenziju njenog stvaranja aktuelnu među umetnicama tog doba, naročito onih bliskim nadrealističkom krugu. a koje su u prvi plan isticale ženska načela, želje i aspiracije. Motivima  androgina (anđela, krilatih bića), duplim autoportretima i autoportretima  u oba roda slikarke su ukazivale i na promene pozicije žena,  rodnih  uloga i identiteta u modernom svetu. Milenine slike: “Devojka sa  lampom”,  “Autoportet sa strelcem” su zapravo dvojni autoportreti  koje možemo da doživimo i kao raslojavanje njene sopstvene ličnosti, postavljene  između tradicionalnog,  pasivnog položaja žene kao “predmeta obožavanja” do subjekta tj. aktivnog  nosioca radnje. Atmosfera ambivalencije i Milenina pozicija između realnog i imaginarnog, privlačnog i odbojnog, glamuroznog i svakodnevnog, muškog i ženskog, ljubavi i i narcisoidnosti, ostvarivog i nedostižnog, tamo i ovde- je bilo nešto što sam pokušala  da postignem i u svojim radovima “Soba sačuvanih iluzija” i “Autoportret sa merdevinama”.

 

 10. S obzirom da ste profesor Slikanja, recite nam kakav je to posao i kako posmatrate ljude koji se trude da postanu kao Vi?

Treba napomenuti da sam  profesor na predmetima Crtanje i Slikanje  studentima dizajnerskih smerova Beogradske politehnike. Posao profesora je  lep izazov, svake godine počinjete  iznova sa ciljem da svakom studentu predate dobro osmišljen   “paket” informacija, veština i znanja koje mogu neposredno da primene, ali i nastave da unapređuju  u svom budućem profesionalnom radu. Pokušavam da im ukažem da period studiranja što više koriste za saznavanje i upijanje različitih vidova umetnosti, jer kasnije možda neće imati toliko vremena za to, a predstavljaće im važno tlo za  profesionalno i životno sazrevanje. Sada već imam dovoljno profesorskog staža da sa zadovoljstvom pratim rad mnogih bivših studenata koji su odavno postali uspešni profesionalci i to u najrazličitijim oblastima dizajna i umetnosti.

11. Da li postoji neka dnevna rutina bez koje ne bi ste mogli da zamislite dan?

Volela bih da imam više dnevnih rutina, jer deluju opuštajuće na mene. Međutim, za sada je to ipak samo ona standardna – jutarnja rutina. Dakle prvo kafa, ceđeni sok,  pa obavezno  hranjenje vrabaca koji nestrpljivo gvire kroz prozor, a zatim neizostavno pregledavanje društvenih mreža…posle toga već šta donese dan..

12. Koja je Vaša vizija budućnosti? Kako i gde vidite sebe za 10 godina? Kako se osećate. čime se bavite. šta bi ste voleli da se desi?

Moja anticipacija budućnosti je prilično uznemirujuća. Prevashodno mislim  na sve učestalija upozorenja naše planete da smo odavno preterali. Smatram da je potrebno jedno temeljnije obrazovanje ljudi i organizovanije  usmerenje svih nas ka rešavanju  pitanja ili bar uticaju na poboljšanje problema zagađenja i uništavanja životne sredine

Sebe vidim aktivnu i mnogo angažovanijom u sferi koju sam maločas navela, a takođe  posvećenijoj umetnosti nego što je to do sada bio slučaj. Volela bih da se bavim i baštovanstvom.  A za baštovanstvo i umetnost je potrebno vreme tako da ću se truditi da ga sebi i obezbedim.

 

Više o stvaralaštvu Natalije Simeonović :  www.natalijasimeonovic.com